VIRUSNE BOLESTI
   -PARAMIKSOVIROZA (atipicna kuga)
   -BOGINJE I DIFTERIJA
   -HERPES VIRUS
   -ORNITOZA
  BAKTERIJSKE BOLESTI
   -SALMONELOZA
   -TUBERKULOZA
   -MIKOPLAZMOZA (kijavica)
 

 

MIKOPLAZMOZA (kijavica) 

 

POJAM I ZNACAJ - Zarazna kijavica golubova, mikoplazmoza ili kako golubari još zovu KRKA nije ni malo jednostavna bolest. Zbog kijavice ne nastaju nagla uginuca, a i cistu kijavicu je teško ustanoviti, jer se uvek javlja u kombinaciji sa raznim pratiocima. Sa druge strane, simptomi drugih bolesti mogu da podsecaju na kijavicu, pa je mnogi odgajivaci mešaju sa drugim bolestima. U pocetku je bila nedoumica da li na kijavicu treba obracati pažnju jer ona prolazi i bez lecenja. Kasnije se došlo do saznanja da kijavica ima veliki znacaj, narocito u uzgoju golubova u velikim jatima. Masovno pojavljivanje kijavice, uz komplikacije sa sekundarnim uzrocnicima, ometa normalan razvoj mladih i smanjuje izvršne mogucnosti golubova.

Mikoplazmoza je zarazna bolest za cije izbijanje nije dovoljno prisustvo goluba kao domacina i mikoplazmi kao uzrocnika bolesti, vec je potreban i treci nespecifican faktor u vidu hladnoce, vlage, lošeg provetravanja, prenaseljenosti, loše ishrane, avitaminoze, nedovoljne higijene, promaje, prljavih hranilica i pojilica, zamora, invadiranost glistama i td.

Mikoplazme su stalni stanovnici sluzokože disajnih puteva golubova (nosa, grla i dušnika) i izazivaju hronicno zapaljenje disajnih organa.

Da bi se ispoljili klinicki simptomi kijavice, infekcija Herpes virusom mora da otvori vrata mikoplazmama. Suprotno od ostalih ptica, kod golubova je retka klinicka manifestacija ciste mikolplazoze, vec se mikoplazme nalaze i kod klinicki zdravih golubova. Pri manifestaciji bolesti uvek je umešana i infekcija sa Herpes virusom i ornitozom.

PRENOSENJE ZARAZE  – Mikoplazmoze se prenose vazduhom preko prašine, a mogu se preneti i direktnim kontaktom bolesnih i zdravih golubova. Pri tome, posebnu opasnost predstavljaju kontakti na izložbama kao i sletanje tudih golubova na krov. Kod mikoplazmoze posebnu ulogu ima kljun, jer se zaraza prenosi preko iscedkom iz kljuna u vodi za pice, ljubljenjem golubova i hranjenjem mladih.

DIJAGNOZA – Klinicki može da se postavi samo sumnja na zaraznu kijavicu, a tacna dijagnoza može da se postavi samo u laboratoriji i to ne u svakoj, vec samo u posebno opremljenoj. Serološka ispitivanja živih golubova nemaju znacaja jer se cesto dešava da se obrazuju antitela ili se ona nadu kod zdravih, latentno inficiranih golubova.

LECENJE – Pošto se infekcija najcešce prenosi vazduhom, uvek je zahvacen veci broj golubova pa se preporucuje lecenje celog jata. Lekovi mogu da se daju pomocu brizgalice, u kapsulama, ili preko hrane i vode za pice. Koriste se lekovi koji se daju za mikoplazmozu kokošaka. Takav je Lincomycin-spectinomycinkoji proizvodi Hemofarm –Vršac. Postoje i preparati koji su posebno namenjeni za golubove kao što su Salmosan –T, Mycosan-T i Tylozin plus proizvodnja Chevita. Takode sepreporucuje da se daju vitaminski preparati, posebno oni koji sadrže dosta vitamina A. Istovremeno sa lecenjem mora da se uklone i nespecificni uzroci koji su doprineli da se bolest pojavi. .

ZATVORI

  PARAZITSKE BOLESTI
   -EKTOPARAZITI
   -MONILIJAZA
  -KOKCIDIOZA
   -TRIHOMONIJAZA
   - VAŠLJIVOST
   -GOLUBIJE BUVE
   - KAPILARIOZA
   -TENIJAZA
   -ASKARIDOZA